Moldavija
Lozni kalemovi sorte moldava predstavljaju međunarodni hibrid najomiljeniji među crnim sortama, specifičan po tome što je otporan na zimske mrazeve, filokseru, gljivične bolesti – posebno na plamenjaču i sivu plesan. Sazreva u drugoj polovini septembra. Grozd je krupan, rastresit. Bobica je krupna, ovalnog oblika, tamnoplave boje, bogato prekrivena pepeljkom. Prijatnog , osvežavajućeg ukusa, bez posebnog mirisa. Uspešno se čuva u hladnjačama u dužim vremenskim periodima. Zahteva kratku i mešovitu rezidbu.
Viktorija
Viktorija je nastala u Rumuniji ukrštanjem sorata Kardinal i Afus Ali. Grozd je veliki piramidalan srednje zbijen, sa srednjom težinom oko 600-700 gr., zrno je krupno, cilindrično eliptično, boje zelenožute, ukus neutralan. Pokožica je srednje debljine, meso hruskavo sa dve semenke, skladnog i ugodnog ukusa. Victoria je vrlo rodna stona sorta grožđa odlično podnosi transport i manipulaciju, stoga je dobra za sve načine proizvodnje.
Mišel
Voćne sadnice loznih kalemova vinove loze Mišel je kreirao M. Palieri u Velletri. Grozd je veliki, cilindričan piramidalan, dosta rastresit, srednje težine 700 gr, zrno dosta veliko, ovalno ili pljosnato, srednje otporna sorta. Pokožica ove sorte je crnoljubičaste boje. Meso ploda je sočno. Ukus je sladak, neutralan, bez posebno izražene arome.
Muskat italija
Grozd je vrlo krupan, od 350 do 550 grama, vrlo izdužen. Zrna su mu veoma krupna jajastog oblika,kožica je debela, zelenožute do zlatnožute boje zavisno od zrelosti. Meso je čvrsto, ugodno blagog ukusa. Vodeća je sorta u svetu medju stonim sortama. Vrlo je postojana i dobro podnosi transport.
Muskat hamburg
Kod sorte Muskat Hamburg masa grozda dostiže 400 g. Bobice su krupne, jajolike, plavocrvene posute obilnim pepeljkom. Kao i u drugim područjima i kod nas je omiljen zbog prijatnog ukusa i jakog muskatnog mirisa. Najbolje rezultate postižemo orezivanjem na kraće lukove.
Afus-Ali
Afus-Ali ima jak čokot. Grozd je vrlo krupan, izdužen, razgranat. Bobice su vrlo krupne, eliptične, zlatnožute boje. Pokožica debela, glatka, u početku zelene boje a u zrenju dobije žutu, boju ćilibara. Kožica je debela, meso gusto, hrskavo. Neutralnog je mirisa. Lozni kalemi zahtevaju dugačku ili mešovitu rezidbu.
Kardinal
Kardinal je sorta koja je selekcionisana u Kaliforniji (SAD). Odlikuje se veoma bujnim čokotom. Bobice su veoma krupne, okruglaste, sa pokozicom ljubicastocrvene boje. grozd veliki ili vrlo veliki mase od 200 do 600g nekad i više. Veoma je prinosna sorta i ima blagu aromu. Grožđe sazreva veoma rano. Šira sadrži 14 – 18% šećera i 4 do 5 g/l ukupnih kiselina. Grožđe je veoma ukusno za potrošnju u svežem stanju, odlično podnosi transport.
Demir kapija
Demir Kapija je veoma rana stona sorta. Stvorena je u Radmilovcu, dobijena ukrštanjem sorti muskat otonel i kraljica vinograda. Bobice su srednje veličine ili velike, okrugle sa pokožicom žutozelene boje. grozd srednje veličine ili velik. Masa grozda varira od 120 do 290 g. Prinosna je sorta, prinos varira od 10 – 15 000 kg/ha. Rezidba se izvodi mešovito lukovi se ostavljaju na 8 – 10 okaca, a kondiri za zamenu na 2 okca.
Ima srednje krupan grozd (130 - 200 g), valjkastog oblika. Bobica je srednje krupna, pokožica dosta debela, žutozelene boje. Sazreva u III epohi. Nakuplja 20-24% šećera sa 5-7g/l ukupnih kiselina. U fazi suvarka može imati i 30% šećera. Tada se koristi za spravljanje prirodnih dezertnih muskatnih vina.
Prokupac je domaća sorta. Poznat je pod imenom Rskavac, Kameničarka, Crnka. Izuzetno rodan, bujnih lastara. Dobija se ružičasto i crno vino, izuzetan je za proizvodnju lozove rakije. Period sazrevanja: početkom oktobra.
Atraktivnog izgleda, izdužene elipsaste bobice, jaka pokožica, stiže kasno ujesen. Bobica čvrsta, meso beličasto sa semnkama, puno belančevina, količina šećera mala, malo ima i vinske kiseline. Dobro uspeva u okućnicama, i može obrano u adekvatnim uslovima da ostane na grozdovima i do 4 meseca. Dobra otpornost na bolesti.
To je domaća sorta rasprostranjena u Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji. U našim uslovima sazreva krajem septembra i veoma je prinosna sorta. Sazrelo grožđe nakuplja i do 24% šećera i daje intenzivno obojeno, pitko, harmonično vino sa posebnim svojstvima. Period sazrevanja: krajem septembra.
Poznata domaća sorta. Često se koristi i u svežem stanju. Veoma rodna i ima mnogo grožđanog soka sa prijatnim ukusom i mirisom, sa ukusom koji podseća na vanilu. Najčešće se koristi u kupaži. Period sazrevanja: krajem septembra.
Sovinjon beli ima zrno žutozelene boje specifičnog mirisa. Sovinjon se svrstava u red najboljih belih vinskih sorti. Period sazrevanja: krajem septembra.
Rajnski rizling je nemačka vinska sorta rasprostranjena kod nas. Slabo prinosna sorta, ali su vina sveža i harmonična sa veoma prijatnim mirisom. Period sazrevanja: krajem septembra.
Lozni kalem vinske sorte Rizling italijanski (talijanski rizling, graševina, grašac, laški rizling) je nedovoljno jasnog porekla. Prema nekim izvorima je zapadnoevropska sorta, a prema starim domaćim izvorima poistovećuje se sa autohtonom sortom Grašac koja je još u predfiloksernom periodu gajena na Fruškoj gori. Trenutno je vodeća vinska sorta u celoj Panonskoj niziji. Čokot je srednje bujnosti. List je srednje veličine, petodelan. Grozd je mali, valjkast, sa krilcem. Bobice su male, okrugle, sa jasno istaknutim pupkom, zelenožute, sočne. Period sazrevanja: krajem septembra.
Pino Šardone je francuskog porekla, iz područja Champagne. Grozd je srednji, širokokoničan, dosta zbijen, vrlo retko rastresit. Bobica srednja, žutozlatne boje. Rodnost loznog kalema je srednja i redovna na svim uzgojnim oblicima. Boja vina varira između bledožute do svetlo limunžute i žute boje, izražena voćna aroma.
Sadnice jabuke gloster potiču iz Nemačke. Gloster je nastao 1951. ukrštasnjem sorti Glockenapfel i Ričareda, a u proizvodnju uvedena 1969 godine. Karakteristike ploda: Plod je krupan do vrlo krupan, zarubljeno kupastog oblika. Boja: osnovne svetlo zelene, a dopunska je jednolično crvena. Ukus: Slatko-blago nakiselog aromatičnog ukusa. Vreme čuvanja: Od septembra do kraja marta. Vreme zrenja: u drugoj polovini septembra.
Lozni kalem (vinova loza) vinske sorte Frankovka Nemačkog je porekla. Grozd je srednje do vrlo veliki, piramidalan, vrh grozda zaokrenut u stranu. Bobica srednje velika, okrugla. Kožica je dosta debela i čvrsta, tamnomodre boje. Meso je sočno, sok je neutralnog ukusa, s manjim sadržajem šećera, izražene kiseline. Prikladna je za uzgajanje u različitim uslovima tla. Rodnost je velika i redovita. Vino je izvrsnog kvaliteta, slamnato-žute boje sa zelenkastim odsjajem, suvo, aromatično i mirisno sveže. Vreme zrenja: kraj septembra.
Lozni kalem vinske sorte Game Bojadiser je pogodan za kupaže sa drugim sortama. Grozd je srednje krupan, valjkast, sabijen. Težina grozda je od 90-120 grama. Bobice su srednje krupne, jajolike, tamnoplave. Sadrži 18-22% šećera. Sok je tamno crven. Vino Game-a je intenzivno crvene boje, bez posebnog mirisa i ukusa i vrlo pogodno za popravak boje drugih crnih vina. Vreme zrenja: Početak oktobra.
Merlo je poreklom iz Francuske. Gaji se u celom svetu. Ima manje tanina nego cabernet sauvignon, takođe je pogodan za odležavanje i kupažiranje. Grozd je srednje krupan, valjkast, bobice su srednje krupne, okrugle, plave boje, s jakim maškom. Grozd sadrži do 24% šećera a vina su lepo obojena, harmonična, veoma osvežavajuća i imaju ukus i miris na bobičasto voće, trešnje, šljive. Vino merlota je tamnocrveno. Vreme zrenja: kraj septembra.
Župljanka je vinskа sortа belog grožđа nаstаlа oplodnjom 'crnih' roditeljа: Prokupcа i Pinot crnog. Premа rezultаtimа nаučnih ispitivаnjа kojа su potvrdilа dobru rodnost, visok sаdržаj šećerа u grožđu (oko 21%, аu dobrim godinаmа i do 24%) i ukupnu kiselost (8-11 g / l), аli i dobru otpornost nа sivu plesаn, ovа je sortа nаjuspešniji mešаnаc prof. D. Milisаvljevićа i njegovih sаrаdnikа. Zbog usprаvno rаstućih ljetorаstа, priklаdnа je zа mаšinsku obrаdu vinogrаdа. Zаsаd se nаjviše uzgаjа u fruškogorskom vinogorju, аli se njenа sаdnjа preporučuje iu drugim vinogrаdskim oblаstimа. Pri tom vаljа brinuti o njenoj osetljivosti nа peronosporu i nа mogućnost smrzаvаnjа zimi (zаto vаljа sprovoditi odgovаrаjuću zаštitu i izbegаvаti sаdnju nа hlаdnim nižim položаjimа). Prerаdom njenа grožđа dobiju se vinа izuzetne kаkvoće, što potvrđuje i primer dа je 1979. nа ocenjivаnju u LJubljаni bilа proglаšenа šаmpionom. Period sazrevanja: početkom oktobra.