037 3875 554; 063 467 788; 065 87 555 44

Dunja

Dunja (Cydonia oblonga) je jedina vrsta roda Cydonia (Maloideae, Rosaceae). Njeno botaničko ime potiče od grčkog grada Kydonia (danas Hanija) na severozapadu ostrva Krita. U Jermeniji i Iranu dunja se može naći u prirodi.

Stablo dunje je 4 do 6 m visoko drvo koje se može naći u Aziji i Evropi. Cveta u maju i junu i ima bele do ružičaste cvetove. Latice cvetova su duge između 2 i 5 cm. Pošto se u toplijim predelima bolje oseća, kultiviše se najčešće u vinogradarskom okruženju.

Plod dunje je sličan plodu jabuke ili kruške (odakle i potiču dve sorte dunje; jabukolika i kruškolika). Od dunja je moguća priprema kompota, želea, kao i sokova, dok se u Srbiji dosta koristi i za preradu u rakiju.

Dunje se često sade u podnožjima drveta kruške i drugih visokih voćnih stabala i rađaju nakon 4 do 8 godina. Razmnožavanje putem pelcera i ukrštanjem uspeva samo ponekad.

Plod dunje sadrži veoma mnogo vitamina C, zatim kalijum, natrijum, cink, gvožđe, bakar, mangan, pektin i druge organske i neorganske kiseline. Seme dunje sadrži različite sluzi, ulja kao i otrovni cijanid glikozid (Cyanid-Glykosid).

Dunja važi kao simbol ljubavi, sreće, plodnosti, pameti, lepote, postojanosti i neprolaznosti.

U antičkim legendama, dunjom su bogovi određivali sudbine. Ona je bila plod Afrodite i Geje.


Dunje su na sledećim podlogama: MA, BA29.